Za razliku od prethodna dva susreta u Sarajevu (2009, koji je praćen velikim političkim tenzijama) i Karađorđevu (2011, kada su predsednici skinuli kravate kao znak neformalnog, prijateljskog susreta), ovog puta u Ankari samit je protekao po strogom protokolu, a razgovaralo se o ekonomiji.

Da li je poslednji sastanaka trilaterale u Ankari znak da Turska širi ne samo ekonomski već i politički uticaj  na zemlje zapadnog Balkana za „Politiku“ govore prof. dr Darko Tanasković, islamolog i bivši ambasador u Turskoj i Vatikanu, i Mujo Muković, predsednik Bošnjačke narodne stranke, član poslaničke grupe SNS-a i grupe prijateljstva sa Turskom.

Politika: Ovakvi trilateralni susreti svakako impliciraju i određeni politički kontekst?

Muković: Ja na ove trilateralne odnose gledam pozitivno, uključujući sve aspekte, a pre svega ekonomsku saradnju. Mislim da visok nivo političkih odnosa Srbije i Turske, kao i u poslednje vreme Srbije i BiH, i dobre odnose Turske i BiH, treba pre svega da prati, ekonomska saradnja, jer je stanje ekonomije u Srbiji, što nas naravno najviše interesuje (a i u BiH), na takvom nivou da su zaista neophodna strana ulaganja.

Politika: Pretpostavljam da vi u ovim susretima ipak vidite političku pozadinu?

Tanasković: Ja sam potpuno saglasan sa Mukovićem da je izrazito pozitivno to što je sadržina razgovora na ovom trilateralnom nivou zaista sada usmerena ka privrednoj saradnji. I oduvek sam se zalagao da Turska bude na Balkanu, a i u odnosima sa Srbijom, pre svega prisutna kao jedna od najznačajnijih ekonomskih sila ovoga regiona i šire. Kada je svojevremeno potpisana Istanbulska deklaracija smatrao sam da je to u suštini promašaj sa stanovišta interesa politike Srbije, jer nije bila dovoljno dobro pripremljena i potpisana je sa jednim članom Predsedništva BiH koji nije imao mandat od Predsedništva da to potpiše. Tada se stvorilo mnogo možda i nepotrebnih sumnji u vezi sa tim, jer je u prvom planu bila neka vrsta političkog marketinga. Ja mislim da to nije dobro, da su sada sastanak mnogo bolje pripremili i očigledno je da će on dati sasvim konkretne rezultate u privrednoj saradnji, što samo možemo pozdraviti.

Politika: Ipak je ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, koji sesmatra idejnim tvorcem strategije spoljne politike Turske, uneo dosta uznemirujućih tonova, naročito na relaciji Sarajevo–Beograd–Ankara, i to je izazvalo odijum dela javnosti u Srbiji. Uz njegovu izjavu da je „Sarajevo naše“, ovi susreti uopšte ne izgledaju kao trilateralni, nego kao sastanci štićenika i njegovog mentora sa Srbijom?

Muković: Ja ipak mislim da on kao pojedinac ne može biti nosilac ili tvorac politike. Ipak je partija AKP na vlasti u Turskoj još od 2002. godine, tri puta uzastopno su dobili izbore, nesporni lider i u toj partiji i u Turskoj jeste sadašnji premijer Redžep Tajip Erdogan, a ministar spoljnih poslova sprovodi usaglašenu politiku. E sada, verbalno, u različitim situacijama, da li je bilo nekih izjava koje se nisu svidele nekima a nekima jesu – svakako da je bilo. No, mene kao predsednika Bošnjačke narodne stranke i poslanika vladajuće koalicije u Srbiji pre svega interesuje zvanična politika bez tih iskakanja.

Politika: Ali takve izjave stvaraju bojazan u Srbiji.

Muković: Pravo da vam kažem, ja ne vidim neki strah da mi sada treba da se plašimo dolaska i uticaja Turske. Naravno, mi imamo naše državne organe i rukovodstvo koje je tu da u svim tim kontaktima štiti naše nacionalne interese. Tako da, ako s nekim potpišete neku deklaraciju, to sveukupno doprinosi poboljšanju odnosa. Bošnjaci, pod radnim nazivom Muslimani u bivšoj SFRJ, treći narod po brojnosti, nakon dezintegracije bivše države ostali su konstitutivni narod samo u BiH, a u svim drugim državama su postali nacionalna manjina. Znamo kakav je taj rat bio u Bosni i ne treba se čuditi da i Bošnjaci traže nekog zaštitnika. Naravno, ako Turska sve to radi u dogovoru sa Srbijom, sa dobrim namerama, pa ako na neki način pomalo i štiti Bosnu, koja zaista ima ogromne probleme u funkcionisanju– čak ni to ne smatram toliko strašnim. Naravno, ukoliko nisu ugroženi nacionalni interesi Srbije, jer sam ja građanin Srbije iako sam po nacionalnosti Bošnjak. Mislim da tu ima mnogo predrasuda.

Tanasković: Uvek sam insistirao na tome da mislim da je pogrešan pristup Turske, a to je upravo pristup na kome je deklarativno insistirao ministar Davutoglu, a i izjave premijera Erdogana su išle u tom smeru, da Turska u prvi plan stavlja neki kredit koji ovde ima iz prošlosti, tzv. istorijsku dubinu o kojoj govori Davutoglu, pa onda da govori i o geografskoj, kulturnoj dubini i bliskosti, da ne govorimo o verskom momentu, a da nekako u drugi plan stavlja ekonomsku saradnju. Po meni to dolazi zbog toga što dubinski postoji jedna neoosmanistička konstanta u ideologiji ljudi koji vode Tursku, koji žele legitimno da ta država danas ili za desetak godina bude jedna od najvažnijih sila u svetu koji se sada regionalizuje kroz stvaranje makroregiona. U saradnji sa Turskom mi moramo mnogo više uzimati u obzir politički aspekt i stalno objašnjavati Turskoj da je dobrodošla saradnja koja je obostrano korisna, ravnopravno, i u kojoj Turska nema neke druge, zadnje namere, političkog karaktera, a ja se pribojavam da ona ima takve namere, koje su sa njene tačke gledišta sasvim legitimne, ali nama ne mogu odgovarati.

Muković: S druge strane, ima Bošnjaka koji su nezadovoljni time koliko je Turska pomogla.

Tanasković: Ma, znam, pa i Izetbegović je bio nezadovoljan.

Muković: Ne samo Izetbegović, ja govorim o običnim ljudima. Ljudi u Bosni su doživeli nešto strašno. Ko god da je član koje partije, kada razgovaramo kao ljudi, treba da smo svesni toga. Moraju se ti ljudi razumeti, čak i Osmanskim carstvom su nezadovoljni, jer je za vreme tog carstva Srbija dobila određenu autonomiju u okviru Otomanske imperije, a Bosna nije. To je istorija, a sada treba videti šta dalje. Ako Turska ima interes da BiH bude stabilna, ja to podržavam jer mislim da je to interes i Srbije. Zato ne mogu da podržim izjave Milorada Dodika jer on negira suverenitet i integritet BiH i mislim da će to zvaničnici na samom vrhu ovde u Srbiji morati da ignorišu i traže promene takvih stavova ukoliko žele dobre odnose sa Sarajevom.

Politika: Ali i oni u Republici Srpskoj imaju takva loša iskustva iz rata?

Muković: Naravno, ali ja sada gledam širi kontekst, odnos Srba i Bošnjaka. Zvaničan stav Srbije, iako je on deklarativno uvek bio takav, mislim da je sada iskren, videli su da se mora podržati opstanak BiH. Ne zaboravite, u Srbiji živi ne tako veliki broj Bošnjaka, ali niko od njih ne gleda blagonaklono na Dodikove izjave da će raspisati referendum, otcepiti RS. Ako uzmete istorijski šta je pravedno a šta ne, mnogi se ne bi složili. Ima ljudi koji misle da Sandžak pre RS treba da dobije neku samostalnost. Ja nisam za to, treba da se poštuju sadašnje granice i da nacionalne manjine, tamo gde su se zatekle, uživaju što veća prava i što veću integraciju u svojoj državi. Posle posete Predsedništva BiH, ja sam optimista, novi su vetrovi i sa njihove i sa naše strane: RS je jedan od entiteta, treba imati odlične odnose sa oba i to je jedini ispravan put.

Tanasković: Ne bih ulazi o ovaj vrlo delikatan odnos između Srbije, Republike Srpske i Sarajeva, jer to pitanje jeste ključno po mnogo čemu. Ali ukoliko se kritikuju pojedine izjave predsednika Dodika, ja mislim da su one delom uslovljene i stalnim prozivanjem RS kao genocidne tvorevine i stalnim pokušajima da se Dejtonski sporazum proglasi privremenim sporazumom koji je zaustavio rat, ali koji treba menjati kako bi se postigla veća funkcionalnost BiH, a to samim tim znači i njen unitarniji karakter. U ovom trenutku, većina Bošnjaka jeste za to, ali većina Srba i Hrvata nije, tako da je vrlo teško danas ići na unitarizaciju, ma koliko to funkcionalno bilo opravdano. Tu se jednostavno politički mora plaćati prevelika cena tome što se dogodilo, to će koštati mnogo, ali ne mogu se na silu sabiti u unitarne granice.

Muković: Možda zbog toga što sam ja Bošnjak ili Musliman nemam strah od toga, ali pokušavam da kažem da kao građanin Srbije i vladajuće koalicije, partner SNS-a, ne osećam opasnost ukoliko se stvari odvijaju pod državnom kontrolom u svim tim oblastima, ali da prednjači ekonomija. Nema više opasnosti od nekog osvajanja teritorija. A što se tiče ekonomskog uticaja, evo primera da Turci ne posmatraju nešto posebno Sadžak: oni su birajući između Novog Pazara i Leskovca napravili fabriku u Leskovcu, jer im je bilo malo povoljnije, veći je profit, bliže autoputu.

Tanasković: Sreća je da turski kapital teško sluša političke naloge, bilo čije.

Muković: Realno, to on ne može da ostvari ako mi nećemo.

Tanasković: Treba da kažemo šta hoćemo i šta je naš interes i nema nikakvog problema.

Muković: Ali samo nisam za to da, ako su Turci u pitanju, ako su muslimani, a priori ne valjaju.

Tanasković: Muslimani ne, ali Turska je nešto drugo. Ali kažem čak ni prema Turskoj ne treba odmah da imamo odbojan stav. U nekim domenima Turska bi trebalo da promeni nastup, da političari prilagode retoriku, onda možemo sarađivati kao svi normalni ljudi.

Muković: Decidirano su i Erdogan i Gul rekli, misleći na srbijanski deo Sandžaka, da je to tako i da će tako uvek i ostati.

Tanasković: To niko ne dovodi u pitanje, ali Turska primenjuje „meku moć”, a ne više da vojno menja granice.

Muković: Mnogo ljudi to negira, ali su Turci to rekli zvanično i jasno.

Tanasković: To je odlična izjava, ali zašto je Davutoglu pre nekoliko dana bez ikakve velike potrebe upotrebio poređenje etničkog čišćenja koje navodno vrše Asadovi vojnici između Alepa i libanske granice sa etničkim čišćenjem koje su u Srebrenici izvršili Srbi.

Muković: Ja smatram da bez preke potrebe ne treba o tome ni da govori.

 

autor: Biljana Mitrinović | foto: Anđelko Vasiljević | objavljeno: 27.05.2013.